Ono, kada maline, jedan seoski sveštenik, nekoliko košnica i neobična ideja spoje Grčku, Beograd i malo selo u priču koja se ponavlja svake sezone

Postoje ljudi koje upoznate sasvim slučajno. Ipak, ponekad se dogodi da vam život pošalje baš onoga ko vam je u tom trenutku potreban.

Oca Miladina upoznali smo upravo tako.

Plastenici su bili završeni, nova sezona malina je počinjala, a pred nama se nalazio onaj deo poljoprivredne priče koji se u poslovnim planovima zove „organizacija proizvodnje“.

U stvarnosti, pitanje je bilo mnogo jednostavnije:

Gde ćemo pronaći ljude koji će raditi?

Naša proizvodnja je specifična. Maline gajimo u zaštićenom prostoru, uz ranu prolećnu i kasnu jesenju proizvodnju. Zbog toga sezona kod nas ima neka svoja pravila.

Dok većina ljudi razmišlja šta će raditi za vikend, mi često razmišljamo ko će sutra brati maline.

Tada nam je palo na pamet nešto sasvim logično:

„Ako neko u ovom selu zna ljude – zna ih seoski pop.“

I nismo pogrešili.

U selu se informacije ne traže na internetu

U svakom selu postoji jedan veoma efikasan sistem informacija. Ne zahteva internet, aplikaciju, lozinku, pa čak ni dobar signal.To je, seoski pop.

Seoski sveštenik zna ko je vredan, ko može da radi, ko je pouzdan, ko je dobar majstor i ko trenutno ima vremena. A popovi su po pravilu najvažniji ljudi u svojim parohijama, jer venčava, sahranjuje, ispoveda, savetuje i blagosilja svoje parohijane. On zna sve.

Verovatno zna i ko je kome ostao dužan 500 dinara još od 2019. godine.

Zato sam odlučila da za pomoć pitam oca Miladina. Kako se ispostavilo, izbor je bio pravi.

Otac Miladin nam je pomogao da pronađemo ljude za rad, ali je naš odnos vrlo brzo prerastao ono zbog čega smo se prvobitno upoznali.

„Evo ih oni Grci iz plastenika“

Pošto je moj suprug iz Grčke, a mi živimo u Beogradu gde je i proizvodnja, meštani su nas vrlo brzo krstili po svom:„oni Grci iz plastenika.“ Nismo se bunili.

Uostalom, u selu se čovek ne predstavlja CV-jem. Dobije nadimak, pa ga život dalje razrađuje.

Ipak, bilo nam je zanimljivo koliko brzo selo prihvati čoveka kada vidi da nije došao samo da nešto uzme, već i da nešto napravi ali da pruži, da i uradi za pokolenja.

Naša ideja bila je da pokrenemo ozbiljnu proizvodnju. Plastenici, savremena tehnologija, kvalitetne sadnice, profesionalni kokosov supstrat i precizan sistem rada trebalo je da budu osnova cele priče. Vrlo brzo smo, međutim, shvatili još nešto:

poljoprivreda može biti savremena tehnologija, ali selo i dalje čine ljudi.

Jedno pitanje povuklo je drugo

Kada sam konačno upoznala oca Miladina i videla da je spreman da pomogne, usledilo je jedno logično pitanje:

„Oče Miladine, da li biste nam osveštali plastenike i blagoslovili početak sezone?“

Prihvatio je sa zadovoljstvom, te smo prvi put zajedno ušli u plastenike.

Između redova malina, cevi za navodnjavanje, kokosovog supstrata i mladih biljaka dogodio se jedan sasvim drugačiji početak sezone.

Naravno, to nije promenilo temperaturu u plasteniku. Nije podesilo navodnjavanje niti povećalo EC.

Međutim, nama je taj trenutak mnogo značio.

Kada čovek uloži mnogo rada, novca, vremena i nade u nešto što tek treba da rodi, lepo je zastati i izgovoriti: „neka bude dobro.“

Od tada je to postala naša mala tradicija.

Pred svaku novu sezonu otac Miladin dolazi da osvešta plastenike.

A onda su stigle i pčele

Tu se, međutim, priča nije završila.

Jednog dana otac Miladin nam je ponudio nešto što nismo očekivali. Svoje pčele. Nekoliko košnica preselio je kod nas kako bi pčele pomogle u oprašivanju malina. Dobili smo još jednog važnog člana našeg poljoprivrednog tima.

Radnici beru, biljke rastu, navodnjavanje radi, a pčele imaju svoj posao. Za razliku od ostalih članova ekipe, one ne traže platu. Ne kasne na posao I rade od ranog jutra.

Kao rezultat, pored malina, danas imamo i priču o medu koji nastaje u našem malinjaku.

Od „Grka iz plastenika“ polako smo tako postali i oni kod kojih se, mogu pronaći i maline i med.

Fali još samo da počnemo da proizvodimo masline i feta sir, pa će selo definitivno zaključiti da smo stvarno Grci.

Od sadnice do ploda počinje ozbiljan posao

Iza ove simpatične seoske priče ipak stoji veoma ozbiljan posao.

U kompaniji INSA KMA FIELDS bavimo se profesionalnom proizvodnjom i ponudom originalnih uvoznih sadnica malina, kao i profesionalnog kokosovog supstrata namenjenog savremenoj proizvodnji.

Naime, proizvodnja malina ne počinje tek kada se pojavi prvi cvet.

Sve počinje mnogo ranije. Izborom sorte, kvalitetom sadnog materijala, odgovarajućim supstratom i dobro osmišljenim sistemom proizvodnje. Važnu ulogu imaju i navodnjavanje, ishrana biljaka, zaštita i svakodnevna briga o zasadu. Upravo zato smo i sami prošli put od sadnice do pune proizvodnje.

Znamo koliko znači kada biljka stigne zdrava i kvalitetna. Iskustvo nam je pokazalo i koliko dobar supstrat može da znači za savremeni uzgoj malina.

Pored toga, dobro organizovana proizvodnja zahteva pažnju prema svakom detalju – od prve kapljice vode do trenutka kada se ubere zreo plod.

Svoje iskustvo danas prenosimo i drugima kroz ponudu originalnih uvoznih sadnica malina i profesionalnog kokosovog supstrata INSA KMA FIELDS.

Savremena proizvodnja, ali selo i dalje ima svoju logiku

Najlepše u celoj priči jeste to što smo, tražeći radnike, pronašli mnogo više.

Pronašli smo ljude. Upoznali smo komšije i malu lokalnu zajednicu koja nas je, uprkos tome što smo u početku bili „oni Grci iz plastenika“, prihvatila.

Istovremeno, dobili smo i čoveka koji je od prvog dana razumeo da poljoprivreda nije samo posao. Otac Miladin danas više nije samo sveštenik koji jednom godišnje dolazi da osvešta plastenike. On je deo naše priče. Njegove pčele su postale naši najtiši radnici. Svake godine, pred novu sezonu, ponavlja se isti ritual.

Najpre otac Miladin osvešta plastenike. Potom mi poželimo dobru godinu. Biljke krenu, pčele krenu svojim putem, a radnici počnu berbu. Na kraju ostaje čekanje prvih crvenih plodova. Negde između svega toga čovek shvati da je ponekad najbolji poslovni potez upravo onaj koji u početku uopšte ne izgleda kao poslovni potez.

Jedna šala koju ne zaboravljamo

Jednom je, razgovarajući sa meštanima, otac Miladin kroz šalu rekao:

„Vidite kako ljudi znaju pravoslavne običaje. Iz Grčke su došli, pa sada nas treba da nauče!“

Svi smo se nasmejali. Ipak, upravo u toj šali nalazi se nešto lepo. Nismo došli u selo da bilo koga učimo kako treba živeti. Naša namera bila je da napravimo proizvodnju. Tako je selo malo-pomalo, počelo da uči nas. Naučili smo da bez ljudi nema proizvodnje. Shvatili smo i da bez komšije nema pravog sela.

Poverenje se, uostalom, ne dobija ugovorom. A neke stvari se, koliko god da je savremena poljoprivreda postala, još uvek rade srcem.

Priče sa sela nisu samo priče o poljoprivredi

One su pre svega priče o ljudima. Tu je poverenje, ali i prijateljstvo. Jedan razgovor može da dovede do novog radnika, dok jedan susret ponekad preraste u nešto mnogo više.

Nekoliko košnica tako mogu postati deo proizvodnje, a jedan seoski sveštenik može, sasvim nenametljivo, postati deo jedne moderne poljoprivredne priče.

Danas, kada pogledamo naše plastenike, ne vidimo samo redove malina. Vidimo početak jedne priče.Tu su ljudi koji su nam pomogli kada su nam bili potrebni. Tu su i pčele oca Miladina koje lete između cvetova.

Na kraju sezone on dolazi po svoj med, a mi ponovo čujemo njegovu šalu o tome kako su „Grci došli da nauče Srbe pravoslavnim običajima“.

Možda je upravo u tome lepota života na selu. Čovek dođe misleći da će nešto napraviti, a onda usput napravi i prijateljstva, običaje i jednu malu zajednicu.

Zato pred svaku novu sezonu prvo zovemo oca Miladina.

INSA KMA FIELDS

Originalne uvozne sadnice malina | Profesionalni kokosov supstrat | Savremena proizvodnja

Od dobre sadnice do dobrog roda – uz znanje, rad i malo blagoslova.Sve detalje oko poručivanja možete dobiti na telefon +38164 86 48 522 kao i klikom na baner iznad