Nestanak malih stočara više nije samo problem sela. Ako se broj malih gazdinstava smanjuje, pitanje je ko će sutra proizvoditi mleko, meso i sir za domaće tržište. Problem krize u mlečnom govedarstvu je prisutan godinama i nastao je onog momenta kada su domaće mlekare prodate stranim investitorima. Ta odluka, je u pravom smilu pokazala šta znači floskula”mač sa dve oštrice!?” Tim činom prodaje, u domaću proizvodnju mleka zabili smo mač do korica koji je rasparao i uništio i ono malo farmera koji su ostali.
Oslonili smo se na velike farme koje mogu da proizvedu mnogo, ali mali stočar često održava proizvodnju tamo gde veliki sistem nikada ne bi došao.
Zašto mali stočari odustaju?
Troškovi hrane, goriva, veterinarskih usluga i opreme rastu, dok cena koju proizvođač dobija za mleko ili meso često ne prati taj rast.
Uz to dolazi svakodnevni posao.
Stoka ne zna za vikend, praznik ni godišnji odmor. Krave se moraju pomusti, nahraniti, štala očistiti.
Kada čovek vidi da za sav taj rad jedva zaradi, odluka da proda stoku postaje razumljiva. Međutim, nije to generalni problem.
Nevolja je nastala onda kada su mlekare počele da otkazuju prijem sirovog mleka!!!
Šta gubimo njihovim nestankom?
Mali stočari čuvaju domaće rase, poznaju lokalne uslove i često proizvode mleko, sir, meso i druge namirnice direktno za lokalno tržište. Kada jedno gazdinstvo ugasi proizvodnju, teško je vratiti ga. Oni koji imaju do per krava nekako će se i snaći. Prodaće sir, kajmak, mleko. To su male količine koje mogu da prerade i snađu se.
Oni sa preko deset krava koji su živeli od toga da im mlekara otkupi sirovinu, sada su gurnuti na ivicu provalije jer realno ostaju bez posla i bez prihoda. Međutim, iz Ministarstva poljoprivrede odavno su stigle ohrabrujuće vesti.
Koje mere mogu da pomognu?
Prva stvar je sigurniji prihod po proizvedenom proizvodu. Kod mleka je zato važna premija koja direktno povećava prihod proizvođača. U Srbiji je za 2026. godinu propisana premija od 19 dinara po litru mleka za obuhvaćene proizvođače.
Druga mera su podsticaji po kvalitetnom priplodnom grlu. Za 2026. godinu, na primer, predviđeno je 55.000 dinara za kvalitetne priplodne krave, 10.000 za ovce i koze i 18.000 dinara za krmače.
Treća stvar je ulaganje u samo gazdinstvo. Malom stočaru često nije potreban ogroman objekat, već bolja oprema za mužu i hlađenje mleka, kvalitetnija oprema za hranjenje ili uređeniji objekat. Takve investicione mere i povoljniji krediti mogu da budu važni ako zaista dopru do malih proizvođača.
I četvrto – sigurnije tržište. Proizvođač mora unapred da zna kome prodaje i pod kojim uslovima. Što su odnosi između proizvođača i otkupljivača jasniji, manji je rizik da stočar uloži novac, a onda ne zna po kojoj ceni će prodati proizvod.
Šta može da uradi kupac?
Ako imate pouzdanog lokalnog proizvođača, kupujte od njega kada god možete.
Platiti nešto više za domaći sir, mleko ili meso nije isto što i bespotrebno trošenje novca. Time direktno podržavate čoveka koji će sledeće godine ponovo hraniti svoje životinje i proizvoditi.
Mali stočar ne traži samo kupca. Potreban mu je kupac koji će se vraćati.
Ako želimo da domaće bude prvo na listi, podrška mora da postoji na tri strane: država kroz predvidive mere, tržište kroz poštenije uslove i kupac kroz odluku da kupuje od domaćeg proizvođača.
Jer kada jednom zatvorimo štalu, mnogo je teže ponovo je otvoriti.
Genetski potencijal muznih krava
