U poslednje vreme bili smo svedoci mnogih oluja koje su pustošile svet. Snažne oluje i poplave pogodile su glavne poljoprivredne oblasti Španije i Portugala u trenutku kada je proizvodnja povrća trebalo da uđe u fazu isporuke. Oštećeni plastenici, poplavljenii zasadi i prekidi transporta znače da deo planirane robe neće stići na evropsko tržište. U velikom problemu našle su se Francuska i Italija. Kada jedan veliki proizvođački region oslabi, ostatak kontinenta odmah oseća posledice jer se ponuda smanjuje, a tražnja ostaje ista.
Zašto to utiče i na nas
Iako nama, najveći deo uvoznog povrća stiže iz Turske i Albanije, evropsko tržište funkcioniše kao jedinstven sistem. Kada zapadne zemlje ostanu bez svoje robe, počinju da kupuju više od istih dobavljača od kojih kupujemo i mi. Tada izvoznici biraju kupce koji nude višu cenu, pa roba odlazi tamo gde je profit veći. Takva preraspodela vrlo brzo podigne nabavne cene i u regionu Balkana. Međutim, do može dobro da dođe nama, da pokrenemo uspavana domaćinstva, da se oživi povrtarska proizvodnja i da proizvedemo dovoljno za domaće potrebe.
Cene povrća kao glavna nepoznanica
Ključna fraza koja trenutno zanima i trgovce i potrošače jeste cene povrća. Ako se šteta na zapadu Evrope pokaže većom nego što se procenjuje, rast cena je gotovo izvestan. Najosetljivije kategorije biće one koje se i inače dopunjuju uvozom iz zapadnih plasteničkih sistema, pre svega paradajz i krastavac. Manja ponuda znači da će trgovci plaćati skuplje, a to se gotovo uvek prenosi na rafove i pijace.
Hoće li se uvoz smanjiti ili povećati
Logika tržišta kaže da nestašica ne smanjuje uvoz, već ga često povećava. Kada robe nema dovoljno, trgovci pokušavaju da je pronađu na drugim tržištima. Problem nastaje ako više zemalja istovremeno traži dodatne količine. Tada dolazi do nadmetanja kupaca i rasta otkupnih cena. Drugim rečima, roba stiže, ali po znatno višoj ceni nego ranije. To opet može da bude dobro za nas ako se okrenemo sosptvenoj proizvodnji. Međutim, to je sada pitanje strategije koju bi trebalo da sprovede država.
U ovakvim situacijam, trebalo bi da uočimo šansu da pokrijemo ne samo domaće potrebe već i da višak robe izvezemo ili čak ciljano organizujemo proizvodnju za izvoz. Povrtarski region na jugu Srbije, sela u okolini Leskovca i Vranja, imaju idealne uslove za uvećanje proizvodnje.
Šta mogu da očekuju domaći proizvođači i kupci
Domaći proizvođači u ovakvim okolnostima mogu imati korist jer skuplja uvozna roba automatski podiže vrednost lokalne proizvodnje. Potrošači, međutim, obično prvi osete nestabilnost tržišta. Poljoprivreda je danas globalno povezana i vremenske nepogode u jednoj regiji često utiču na cenovnike daleko izvan nje. Zato oluje na zapadu Evrope nisu samo vest iz sveta već signal koji trgovci i analitičari pažljivo prate, jer upravo takvi događaji najčešće najavljuju sledeći talas promena na tržištu hrane.
I za kraj, evo saveta za povrtare
