Lipa je jedno od najcenjenijih listopadnih stabala u našim krajevima. Vekovima je bila prisutna u narodnim verovanjima, pčelarstvu i svakodnevnom životu ljudi. Nekada su postojale čitave šume lipe, pa su mnoga mesta, zaseoci i ulice dobijali nazive upravo po ovom drvetu. Recimo, postoji jedno područje ispod Avale koje i dan danas nosi naziv “Lipar”. To podneblje bilo je poznato po čitavim šumama u kojima je rasla lipa.
Danas je najčešće srećemo u parkovima, drvoredima i gradskim naseljima, gde tokom juna njen prepoznatljiv miris ispunjava vazduh. Posebnu vrednost imaju cvet lipe, lipov med i kvalitetno drvo koje nalazi široku primenu.
Blokovi u Novom Beogradu tokom juna, opojno mirišu usled drvoreda lipa koje cvetaju u tom periodu. Za pošumljavanje blokova drvo izbora je lipa. Lako se prima, ima bujnu krošnju koja stvara odličnu hladovinu i kompatibilna je sa svim ostalim drvećem koje je uspelo da preživi period kopanja i isušivanja močvarnog terena i nasipanja peska za izgradnju stambenih blokova.
Zašto se lipa smatrala svetim drvetom?
U narodnoj tradiciji lipa je imala posebno mesto. Verovalo se da štiti dom i ukućane od zla, nesreće i uroka. Zbog toga je često sađena u blizini kuća, seoskih trgova, crkvi i manastira. Pod krošnjama starih lipa okupljali su se meštani, donosile važne odluke i održavali narodni skupovi.
Njena dugovečnost, raskošna krošnja i prijatan miris doprineli su tome da se lipa vekovima smatra simbolom mira, zajedništva i zaštite.
Cvet lipe – mirisni dar prirode
Cvet lipe je jedan od najcenjenijih prirodnih proizvoda koji se koristi još od davnina. Tokom cvetanja u junu, opojan miris širi se na velikim udaljenostima i privlači pčele iz okolnih područja.
Od cveta lipe priprema se aromatičan čaj prijatnog ukusa i mirisa. Upravo zbog svojih osobina, cvet lipe je među najtraženijim biljnim sirovinama za pripremu toplih napitaka. Ipak, stručnjaci savetuju umerenu upotrebu, naročito kod osoba koje imaju probleme sa srčanim ritmom ili aritmijama. U takvim slučajevima preporučuje se savetovanje sa lekarom pre redovne konzumacije.
Lipov med među najtraženijima na tržištu
Lipove šume su vekovima bile značajan izvor meda i voska. I danas pčelari sele košnice u područja gde cveta lipa kako bi proizveli kvalitetan lipov med.
Po popularnosti i potražnji, lipov med se nalazi odmah iza bagremovog. Odlikuje ga karakteristična aroma, prijatan ukus i svetložuta do zlatna boja. Zbog toga ga mnogi ljubitelji pčelinjih proizvoda smatraju jednim od najkvalitetnijih medova.
Drvo lipe ima široku primenu
Pored cveta i meda, veliku vrednost ima i drvo lipe. Ono je lagano, mekano i lako za obradu, pa se često koristi u stolarskoj i rezbarskoj proizvodnji.
Od lipovog drveta izrađuju se varjače, kuhinjsko posuđe, igračke, ukrasni predmeti i brojni drugi proizvodi. Zahvaljujući svojim osobinama, cenjeno je među majstorima koji se bave finom obradom drveta.
Koje vrste lipe rastu u našim krajevima?
Rod lipe (Tilia) obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća rasprostranjenih u severnoj umerenoj klimatskoj zoni.
U Srbiji i regionu najčešće se sreću tri vrste:
- bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa)
- krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos)
- sitnolisna lipa (Tilia cordata)
Sve tri vrste cenjene su zbog dekorativnog izgleda, bogate krošnje i značaja za pčelarstvo.
Lipa je nezamenljiva u gradovima
Iako se kod nas ne uzgaja za industrijske plantaže, lipa ima izuzetno važnu ulogu u pejzažnoj arhitekturi. Zbog dobre prilagodljivosti različitim uslovima, često se koristi za ozelenjavanje gradskih površina.
Njena velika krošnja stvara prijatnu hladovinu, snižava temperaturu u urbanim sredinama i doprinosi kvalitetnijem životnom okruženju. Zato se lipa i danas smatra jednim od najvrednijih stabala za parkove, aleje i gradske drvorede.
Cvet lipe, kvalitetan med, korisno drvo i bogata tradicija učinili su da ovo drvo vekovima zauzima posebno mesto u životu ljudi i ostane jedan od prepoznatljivih simbola naših krajeva.
Ako vam se dopala ova priča o lipi, postoji još jedna biljka koja se odomaćila u gradskim sredinama. To je zova
