Planiranje zasada nije samo izbor sorti već i pravilno raspoređivanje vremena njihove berbe. Kada se primeni princip stalna berba voća, proizvođač može da obezbedi rod tokom cele sezone, bez nagomilanih količina odjednom i praznog perioda u isporuci.
USKLAĐIVANJE RANIH, SREDNJIH I KASNIH SORTI
Jedan od najefikasnijih pristupa je kombinacija ranih, srednjih i kasnih sorti. Na primer, kod jabuke može se zasaditi rana sorta “zlatni delišes”, srednja “ajdared” i kasna “grenismit”. Dok prva daje rani rod, srednja i kasna sortiraju berbu postepeno, čime se obezbeđuje stalna berba voća bez praznog hoda. I to je želja savakog voćara bez obzira da li se voćarstvom bavi profesionalno ili iz hobija.
RAZMIŠLJANJE O VRSTI VOĆA
Princip se može primeniti i na breskve, kruške ili šljive. Rana sorta breskve “redheven” daje prve plodove, srednja sorta “springkrest” nastavlja rod, a kasna “relians” produžava sezonu berbe. Slična kombinacija krušaka ili šljiva omogućava da proizvodnja bude ravnomerna i predvidiva.
VREMENSKI RAZMAK SADNJE
U nekim slučajevima, sadnja u različitim godinama ili u razmacima od nekoliko redova dodatno produžava berbu. Kada se koristi princip stalna berba voća, zemljište se stalno aktivno koristi, a proizvođač dobija kontrolu nad količinom plodova koje može plasirati u određenom periodu.
KORISTI OD PLANIRANE BERBE
Pravilno raspoređene sorte olakšavaju planiranje berbe, smanjuju rizik od propadanja viška plodova i omogućavaju konstantan priliv svežeg voća na tržištu. Princip stalna berba voća poboljšava ekonomsku isplativost zasada i stabilnost proizvodnje tokom cele sezone.
