MALI POLJOPRIVREDNICI I PROFIT
Priča iz ruralnih sredina ima raznih. Sati i sati emisija o poljoprivredi, već decenijama prikazuju načine života na selu, ali svaka priča je posebna. Porodice sa sela ali i pojedinac daju lični pečat takvom načinu života. Imao sam priliku da upoznam mnoge male proizvođače koji imaju par desetina hektara zemlje a nekada i manje. Iako imaju malo, od tog “malo” sasvim pristojno žive i srećni su.
Od plastenika do turizma: šta sve mali proizvođači mogu
Za mala poljoprivredna gazdinstva važi osnovno pravilo a to je da se svaštari. Od plastenika preko ratarstva i stočarstva. Proizvede se taman onoliko koliko je potrebno da se podmire sopstvene potrebe ali i da se sav višak proda.
Koze su idealne za mala domaćinstva. Nisu zahtevne i uz malo angažovanja zaista mogu da donesu dobru zaradu https://zelenanit.rs/drzanje-koza/
Takva gazdinstva obrađuju manje površine i seju sve. Pasulj, boraniju, kukuruz, žito. Povrće koje se proizvede se prodaje a kukuruz se koristi za stoku.Ako ima prostora, obavezno se drže i koze, od čijeg mleka se spremam sir.
Kupci domaće hrane iz gradova su sigurno tržište za male proizvođače
Kupci se lako pronalaze. Stanovnici iz gradova, ne pitaju za cenu kada znaju da kupuju domaće jaje koje je snela kokoška koja kljuca po dvorištu ili sir koji je od mleka koje je proizvela krava koja ide na pašu i ne hrani se koncetratima.
U našoj zemlji ima na hiljade rasutih sela, koja nisu u velikoj meri urbana.Često ih preseca potok ili rečica koji pružaju još jednu mogućnost a to je da se drže guske i patke koje obožavaju vodu. Time se dopunjuje šarolikost domaće hrane koja se prodaje u gradovima. Dolaskom Kineza u našu zemlju, porasla je tražnja za patkama koje su postale sve više tražene.
Razvoj seoskog turizma
Seoski turizam je doživeo procvat, pa je to bio osnovni motiv da svi oni koji su mogli da ponude smeštaj to i učine, jer je potražnja velika. Lokalna udruženja žena, kojih ima u gotovo svakom ozbiljnijem selu, daju poseban doprinos razvoju seoskog turizma.
Udruženja neguju tradiciju. Članice, osim izrade ručnih radova spremaju hranu a naročito stara domaća jela koja se nude gostima koji su željni pravog mladog ili starog sira, kajmaka, proje i kačamaka. Naravno tu je i domaće pile, patka, supa od guske. Šta god poželite. Cene prenoćišta u udobnim apartmanima su pristojne a koncept seoskog turizma je osmišljen tako, da se boravi načešće tokom proleća i leta ali i tokom zime. To važi za one koji vole da uživaju u zimskoj idili.
Prerada i zimnica – veća zarada za male proizvođače
Kod malih proizvođača jedan od najboljih načina za bolju i možda sigurniju zaradu jeste prerada. Proizvodnja zimnice bila je šansa za mnoge male proizvođače koji su je iskoristili. Slatka ili slana zimnica, teglica ajvara ili domaćeg džema, često košta nekoliko puta više od kupovine same sirovine.
Još jedan način za zaradu je i taj što sve veći broj urbanog stanovništva voli da dođe na selo, gde učestvuje u seoskim poslovima i zajedno sa domaćinima priprema zimnicu. To je svakako jedan od načina da seoski turizam potpuno zaživi u Srbiji i postane važna turistička ponuda.
Evo priče o jednom domaćinu, koji baš to. Mali proizvođač.
