NEMAMO POJMA DA SE NEKI PREPARATI VEKOVIMA KORISTE U ZAŠTITI BILJA
Pračovek nije poznavao zaštitu bilja jer je sakupljao slobodnorastuće plodove koje je pronalazio u prirodi. Istraživački duh i porast broja stanovništva doveo je do toga da se postepeno počinje sa gajenjem i proizvodnjom što je podrazumevalo obradu zemljišta i prve selekcije pa i ukrštanje nekih biljaka. Vremenom su sa povećanjem broja žitelja na Planeti počela da nastaju sela i gradovi a time prve akcije u suzbijanju prouzrokovača bolesti i štetočina.
PRVA REGISTROVANA HEMISJKA TRETIRANJA NASTALA SU U STAROM VEKU
Zaštita bilja nastajala je spontano. Naučni izvori kažu da se povećanjem proizvodnje i rastom organizovanog ( namenskog ) gajenja bilja javila i potreba za suzbijanjem bolesti i štetočina. Prvi podaci o nekoj masovnijoj upotrebi sredstava za zaštitu, datiraju još 30 000 godina pre n.e. odnosno, kako se pretpostavlja, onda kada je pšenica počela organizovano da se seje. U to vreme se znalo da se korovi moraju suzbijati i tada se čupalo ručno. Takođe, odavno se znalo da je sumpor odličan u suzbijanju pepelnice a kasnije su u zaštitu uveli bakar i živu.
NEKE PRIRODNE SUPSTANCE KOJE SE NALAZE U BILJKAMA SU ISKORIŠĆENE DA SE VEŠTAČKI SINTETIŠU HEMIJSKA SREDSTVA
Izvesno je da su se u početku koristila prirodna sredstva koja su nastajala spontano i praćenjem ponašanja biljaka i životinja pa je uočeno da neke biljke imaju insekticidna svojstva što je kasnije iskorišćeno i za masovniju zaštitu.. Tako su otkriveni tzv piretroidi koje u velikom procentu sadrži bela rada. I ti piretroidi se i dan danas korsiste u sintezi insketicida . A jedan od najstarijih preparata koji je i danas efikasan u borbi protiv plamenjače i ima posebnu primenu u organskoj proizvodnji je tzv. bordovska čorba.
KAKO JE NASATALA BORDVOSKA ČORBA?
Priča kaže da se jedan vinogradar dosetio kako da spreči izgladnele vojnike Napoleonove vojske koja se povlačila da jedu njegovo grožđe. Dosetio se da napravi mešavinu kreča i plavog kamena i time isprska biljke po obodu vinograda.
Vojnici su bili u strahu da se ne otruju pa su izbegavali da jedu ovako isprskano grožđe.
Dovitljivi vinogradar je na ovaj način uspeo ne samo da odbije vojsku već je kasnije utvrdio da ti grozdovi i lišće koje je bilo isprskano tom smešom, nisu pokazivali znake oboljevanja od plamenjače. Rešio je da isprska ceo vinograd i dobio je isti efekat.
Ova vest se jako brzo proširila dalje a kako se sve odigravalo u Bordou, pokrajini u Francuskoj koja je poznata do dobroj lozi i vinu, ova smesa je otuda i dobila naziv „ bordovska čorba " koja se održala i do današnjih dana.
Bordovska čorba ( mešavina kreča i plavog kamena ) najjednostavnija je i najjeftinija kombinacija za suzbijanje plamenjače.
