Uspeh proizvodnje povrća i mnogih ratarskih kultura često zavisi od jednog presudnog trenutka a to je presađivanje mladih biljaka na stalno mesto. Upravo tada se postavljaju temelji budućeg prinosa, a greške pri rasađivanju mogu poništiti sav trud uložen u rasad. Biljka koja u startu pretrpi stres sporije se razvija, kasnije ulazi u fazu plodonošenja i daje slabiji kvalitet roda.
Iako je februar za nama nije loše da se podsetite šta se u kom mescu rasađuje https://zelenanit.rs/sta-sejati-u-februaru/
OSETLJIVOST BILJKE U FAZI PRESAĐIVANJA
Mlada biljka ima nedovoljno razvijen korenov sistem i ograničenu sposobnost prilagođavanja spoljnim uslovima. Kada se rasad prenese iz zaštićenog prostora u otvoreno zemljište ili plastenik, dolazi do nagle promene temperature, vlage i intenziteta svetlosti. Ako prelaz nije postepen, nastaje šok koji može trajno usporiti rast. Greške pri rasađivanju najčešće se javljaju upravo u tom periodu prilagođavanja, kada biljka još nema snagu da nadoknadi izgubljenu energiju. Za dobro ukorenjavanje rasada, važno je da korenov sistem bude dobro razvijen i da ima više takozvanih adventivnih korena koji su važni za ukorenjavanje odnosno “primanje rasada”.
UTICAJ ZEMLJIŠTA NA PRIJEM RASADA
Struktura i temperatura zemljišta imaju presudan uticaj na ukorenjavanje. Ako je zemljište hladno, zbijeno ili previše vlažno, koren ne može normalno da se širi. Biljka tada stagnira i često ostaje trajno sitnija od ostalih. Greške pri rasađivanju posebno dolaze do izražaja kada se sadnja obavlja u neadekvatno pripremljeno zemljište, jer tada ni najbolji rasad ne može ispoljiti svoj genetski potencijal. Zato je određeno da minimalna temperatura zemljišta bude deset stepeni kako bi se krenulo sa rasađivanjem.
RAZMAK I DUBINA SADNJE
Položaj biljke u zemlji određuje način na koji će se razvijati njen nadzemni i podzemni deo. Preplitka sadnja izlaže koren isušivanju i temperaturnim oscilacijama, dok preduboka usporava rast i može izazvati truljenje stabla. Sličan efekat ima i nepravilan razmak između biljaka. Kada su previše zbijene, konkurencija za svetlost, vodu i hranljive materije postaje intenzivna, pa se razlike u razvoju brzo povećavaju. Takve greške pri rasađivanju kasnije se više ne mogu u potpunosti ispraviti.
Možda najvažnija stvar je da se prepozna kada je rasad spreman za rasađivanje https://zelenanit.rs/rasad-za-rasadivanje/
VODA KAO FAKTOR PRIHVATANJA SADNICE
Nakon presađivanja biljka mora brzo uspostaviti kontakt između korena i zemljišta. Ako nema dovoljno vlage, nastaju vazdušni džepovi koji sprečavaju usvajanje vode. S druge strane, preterano zalivanje može dovesti do gušenja korena. Ravnoteža je presudna, jer upravo u prvim danima posle sadnje biljka odlučuje da li će nastaviti razvoj ili stagnirati.
POSLEDICE KOJE SE VIDE TEK KASNIJE
Najveći problem kod nepravilnog presađivanja jeste to što posledice ne nastupaju odmah. Biljka može izgledati zdravo u prvim danima, a zatim naglo usporiti rast ili početi da zaostaje za ostalima. Tada proizvođač često traži uzrok u ishrani ili zaštiti, iako je stvarni problem nastao ranije. Greške pri rasađivanju zato spadaju među najskuplje proizvodne propuste, jer se manifestuju tek kada je mogućnost korekcije ograničena.
