Fitotoksičnost je pojava o kojoj se u poljoprivredi i baštovanstvu govori onako usput, a zapravo je važna stvar jer pravi veliku štetu. Najjednostavnije rečeno, fitotoksičnost nastaje kada neka supstanca, najčešće sredstvo za zaštitu bilja, počne da deluje štetno na biljku. Tako da umesto da je štiti ili podstiče njen rast ono je, narodski rečeno, ubije!
Šta zapravo znači fitotoksičnost
Fitotoksičnost predstavlja negativnu reakciju biljke na hemijske ili biološke supstance koje se koriste u zaštiti i prihrani bilja. To mogu biti: herbicidi, fungicidi, insekticidi, ali i mineralna đubriva, biostimulatori, pa čak i neka sredstva dozvoljena u organskoj proizvodnji. Problem ne mora biti u samom preparatu, već u načinu i trenutku njegove primene.
Biljka, za razliku od čoveka, nema moć govora da kaže „ovo mi ne prija“. Ona reaguje kroz promene koje često pogrešno tumačimo kao bolest, stres od suše ili napad štetočina, dok je pravi uzrok nešto sasvim drugo. Fitotoksični efekat.
Kako se fitotoksičnost manifestuje na biljkama
Simptomi fitotoksičnosti mogu biti vrlo raznoliki i zavise od vrste biljke, primenjenog sredstva, doze i uslova sredine. Najčešće se primećuju promene na listovima kao što je: žućenje, palež ivica, pegavost, uvijanje ili deformacije. Kod nekih kultura dolazi do usporenog rasta, opadanja cvetova ili plodova, dok u težim slučajevima biljka potpuno propada.
Posebno je nezgodno to što simptomi često liče na nedostatak hraniva ili virusne i gljivične bolesti. Tada se pravi klasična greška. Dodaje se još preparata, još đubriva, još „nečega“, a fitotoksičnost se samo produbljuje.
Zašto dolazi do fitotoksičnosti
Fitotoksičnost se najčešće javlja zbog nepravilne primene sredstava. Prevelika koncentracija, pogrešno mešanje preparata, prskanje po visokim temperaturama ili u fazi kada je biljka posebno osetljiva. Sve to stvara idealne uslove za problem. Biljke su naročito ranjive u fazi cvetanja, intenzivnog porasta ili nakon stresova poput mraza, suše i grada.
Važnu ulogu imaju i vremenski uslovi. Ono što je bezbedno ujutru ili predveče, može postati fitotoksično na 35 stepeni. Takođe, neka sredstva su potpuno bezopasna za jednu sortu, a problematična za drugu, što se često zaboravlja u praksi.
Fitotoksičnost i mešanje preparata
Sredstva za zaštitu bilja su hemijska sredstva. U zavisnoti od njihovog sastava imaju preporuku da li se smeju mešati sa drugim. Ukoliko ne smeju, to je iz razloga što tom prilikom dolazi do hemijske rekacije i stvaranja novog jedinjenja koje može ispoljiti fitotoksičnost. Takođe, ako se mešaju međusobno “nemešljiv” preparati, takođe može doći i do neutralizacije pa da potpuno izostane efekat. Ovo je važno da se zna!!!!
Iako su pojedina sredstva pojedinačno bezbedna, njihova kombinacija može dovesti do reakcija koje biljka ne može da podnese.
Kako prepoznati da je u pitanju fitotoksičnost, a ne bolest
Jedan od važnih pokazatelja fitotoksičnosti je ravnomerna pojava simptoma na parceli ili delu biljke koji je direktno tretiran. Ako su svi listovi poprskani istim intenzitetom jednako oštećeni, a nema jasnog širenja sa biljke na biljku, vrlo je verovatno da je uzrok fitotoksičan efekat.
Takođe, simptomi se često javljaju brzo, već nekoliko sati ili dana nakon tretmana, što je još jedan signal da problem ne dolazi iz zemlje ili od patogena, već iz prskalice.
Može li se fitotoksičnost sprečiti
Fitotoksičnost se u velikoj meri može izbeći pažljivim čitanjem uputstava, poštovanjem preporučenih doza i pravilnim izborom trenutka za primenu sredstava. Svaka intervencija treba da ima jasan razlog, a ne da bude rezultat panike ili rutine.
A kada smo kod zimskog prskanja, evo saveta.
