HEMIJSKA ZAŠTITA KAO JEDINI SPAS MASOVNE PROIZVODNJE

Komercijalna proizvodnja povrća je masovna i odvija se na velikim površinama zemljišta od po nekoliko desetina hektara i nezamisliva je bez izazova u sprečavanju napada prouzrokovača bolesti koje ugrožavaju prinose i kvalitet plodova. Napadi patogena i štetočina su neizbežni, a njihovo adekvatno suzbijanje prskanjem predstavlja osnovni uslov za ekonomsku isplativost gajenja. Iako se na manjim parcelama bolesti mogu kontrolisati prirodnim preparatima, profesionalna proizvodnja na velikim površinama zahteva ozbiljan i planski pristup zaštiti useva.

Cvekla pogodna meta nekoliko ozbiljnih bolesti

• Palež klijanaca izaziva gljivica Phoma betae koja uzrokuje crnjenje i propadanje mladih tek izniklih biljaka. Preventiva uključuje zaprašivanje semena pre setve, optimalnu gustinu setve i dobro pripremljeno zemljište kako bi klice brzo nikle.
• Krastavost korena izaziva gljiivca Streptomyces scabies. Njen napad dovodi do formiranja krastavih, raspucanih korenova, naročito tokom hladnih i vlažnih perioda. Iako prinos nije direktno ugrožen, tržišna vrednost opada.
• Pegavost lista cvekle izaziva gljiva Cercospora beticola koja uzrokuje slab razvoj korena i smanjenje kvaliteta plodova. Zaštita podrazumeva praćenje useva i primenu odgovarajućih fungicida.

Šargarepa je česta meta insekata

• Šargarepin miner (Napomyza carotae)  Štetu prave larve koje se ubušuju u koren. Preventiva uključuje sejanje u provetrenim mestima i sadnju u blizini luka ili žalfije. Biljke prskajte prirodnim preparatima, poput rastvora od belog luka.
• Šargarepina muva (Psila rosae) polaže jaja u zemljište, a larve oštećuju koren. Rano sejanje, uklanjanje oštećenih biljaka i rotacija useva ključni su koraci u borbi protiv ove štetočine.

Peršun je relativno otporan ali uz dobru poljoprivrednu praksu

Peršun ne treba sejati na isto mesto četiri godine. Pegavost lišća, izazvana gljivama Septoria petroselini i Cercospora sp., javlja se nakon toplih pljuskova. Preventiva uključuje redovno proređivanje useva i sejanje na odgovarajućem rastojanju.

Seme celera je posebno osetljivo

• Pegavost listova celera izaziva gljivica Septoria apicola koja se prenosi  semenom i biljnim ostatacima. Zaražene biljke zahtevaju uklanjanje, dok se preventivne mere oslanjaju na plodored i korišćenje otpornih sorti.
• Celerova muva (Acidia heraclei) može se kontrolisati redovnim pregledom biljaka i fizičkim uklanjanjem larvi u manjim baštama. Na većim parcelama je neophodna zaštita insekticidima sa kontaktim delovanjem.

Iz teksta se lako zaključuje da se prskanje odgovarajućim preparatima, prema potrebama, nameće kao ključni korak i jedino uspešno rešenje u očuvanju kvaliteta i prinosa.